Postoji mnogo definicija pojma decentralizacija (prema lat. de i centrum – od centra) i objašnjenja šta ona suštinski predstavlja. Ivan Vidanović u “Rečniku socijalnog rada” za decentralizaciju kaže da je raspodela odgovornosti, planiranja i implementacije promena sa najvišeg organizacionog nivoa bliže problemu ili oblasti u kojoj se sprovode aktivnosti.  Dejan Vučetić i Dejan Janićijević u svom Priručniku “Decentralizacija kao polazna tačka razvoja Srbije” navode da je decentralizacija antipod centralizaciji – drugom obliku organizovanja rada državnih organa odnosno organizacija. Nasuprot centralizaciji decentralizacija podrazumeva uvećanje nadležnosti nižih, perifernih državnih organa i nedržavnih institucija, pri čemu ti organ ii institucije ostaju, u izvesnoj meri, i dalje podređeni višim upravnim instancama.

 

Decentralizacija je, ne sastavni deo srpske tradicije, nego načina poimanja stvarnosti i to je prosto jedan poduhvat koji je Srbija iznedrila mnogo, mnogo decenija unazad. Drugo, zato što je to najefikasniji model upravljanja, treće zato što morate da iskažete poverenje prema lokalnim ljudima za koje glasaju građani koji mnogo bolje znaju koji je problem u njihovoj lokalnoj sredini i regiji, nego oni koji sede u beogradskim predstavništvima, vladama i foteljama. I broj četiri, pet ili šest je ako ne pokrenete inicijativu ljudi sa lokala, vi nećete sve potencijale za razvoj tog kraja realizovati.

Decentralizacija je način mišljenja. I lokalni političari se suočavaju sa brojnim izazovima. Zašto bi onda bila samo jedna firma u gradu koja je zadužena za gradsku čistoću? Zašto ne bismo imali konkurenciju u otpadu i u smeću, koje je postalo vrlo veliki resurs i isplativ posao svugde u svetu? Da li možete da zamislite koliko privatnih kompanija ulazi u konkurenciju sa javnim preduzećima u gradovima? Na taj način se iskorenjuje korupcija, na taj način se teraju lokalni političari da ulože što veći napor, kada takvo društvo napreduje i koristi za svakog građanina krajnje korisne stvari. Znači decentralizacija i filozofija, način mišljenja, imaju poverenja u čoveka i delegira mu posao. To je decentralizacija.

To je potpuno argument van svake pameti, kada bi to bilo tačno Nemačka bi bila raspadnuta država jer je najdecentralizovanija država na svetu. Sjedinjene Američke Države su takođe decentralizovane. Svaka država ima svoju ekonomiju, ali se zna šta je opšti interes i ukoliko se napravi jasan plan i ustavom i zakonom definišu nadležnosti, onda imate jednu stabilnu državu. Znate kako ja to srpskim jezikom volim da uporedim? Znate, čitava veština politike možda se može svesti u razvođenje pritisaka. Osmotrite krov na jednoj kući i taj krov ima svoje rogove, koji su uglavnom napravljeni od drveta, a sada i od betona. Ti rogovi imaju funkciju da težinu krova prenose na nekoliko tačaka na kući. Kada bi taj krov imao samo jednu tačku koja pritiska kuću i kuća bi se srušila. Tako je i država; ako je decentralizujete, ako ne razvedete pritiske na nekoliko tačaka u državi, na mnoge tačke u državi, i odgovornost na taj pritisak prenesete na nekoga tamo, a to je lokalno izabrani građanin, lokalni lider, vi ćete imati pritisak samo na jednom mestu i ta država će se slomiti i ekonomija će se slomiti. Mnogo je pametnije, mnogo je mudrije, mnogo efikasnije i korisnije imati decentralizovanu državu.

Prvo odgovara onima koji se plaše konkurencije, odgovara onima koji bi hteli da zaposednu sve resurse za razvoj društva i odgovara onima koji nemaju baš poverenja u ljude. Znate kada centralizujete vlast, onda ne iskazujete poverenje prema ljudima sa lokala, nego sve prikupite i držite to kod sebe na gomilici i ponašate se kao dete koje sakupi sve svoje igračke i neće ni sa kim da se igra. To je potpuno besmislen način shvatanja politike. Moramo da se otvaramo i prema svetu, ali i prema lokalu, prema regijama unutar Srbije.

 

 

Decentralizacija u Srbiji mora biti proces istinskih promena u društvu, koje svi treba da podrže. Ukoliko zajedno ne podržimo promene, one se neće dogoditi, a ako se ne dogode, onda će to biti ogromna šansa koju ćemo propustiti. Nivo lokalne samouprave najviše je napredovao od promena 2000. godine, jer u budžetima opština ima dva puta više novca. Ustav Srbije je omogućio korak napred ka decentralizaciji i set zakona o lokalnoj samoupravi biće usvojen u narednih nekoliko nedelja.

U domenu jačanja ekonomske funkcije lokalne samouprave spremni su zakon o javnoj svojini i zakon o javnim koncesijama i privatno-javnim partnerstvima. Deo novca iz Sporazuma o instrumentu za pretpristupnu pomoć, koji ukupno iznosi milijardu evra, "u velikoj meri" će biti potrošen na lokalnom nivou. U Srbiji se okolnosti poboljšavaju, ali se raslojavanje povećava jer razlika prema stopi nezaposlenosti i proseku plata između opština jeste jedan prema osam.

 

Svoj dalji razvoj Srbija neizostavno mora bazirati na decentralizaciji i druga alternativa tome ne postoji. Decentralizacija je jedan proces koji ima svoju svrhu, a to je da se efikasno obavljaju poslovi. Staro je pravilo da odluke treba donositi bliže nivou primene i da ih treba operacionalizovati bliže nivou primene. Stoga je decentralizacija neophodna, ali u tom procesu treba imati na umu i neka uporedna iskustva i odrediti pravu meru, shodno poslovima i potrebama društva.

U ovom trenutku, najveći hendikep lokalnih samouprava je nedostatak imovine, ali i to će se rešiti novim Zakonom o javnoj imovini i od tog momenta niko neće moći da kaže da Srbija nema razvijen sistem lokalne samouprave. Samo da rešimo problem imovine i cela priča o decentralizaciji će dobiti jedan potpuno novi zamah, a to će se osetiti i u realnom životu svih građana. Naravno, da bi se stvari odvijale na pravi način, bitno je i koga građani biraju da vodi lokalne poslove.

Moram da kažem da je trenutno stanje u lokalnim samoupravama u Srbiji prilično loše, ali to nije posledica sistema lokalnih samouprava, nego je posledica naših političkih prilika i činjenice da se predsednički sistem nije dobro pokazao u našim uslovima, jer su građani uglavnom glasali srcem, ne na osnovu kvaliteta i sposobnosti onog koga biraju. Mi generalno ne stojimo loše u tom pravcu. Mi ćemo vršiti decentralizaciju i dalje u meri u kojoj je to naša potreba. Ja mislim da ima još mnogo šta da se decentralizuje, moja želja je da mi izvršimo dalju decentralizaciju, ja ću se zalagati za to ali, ne treba pitanje decentralizacije postavljati kao ključ, odgovor na, eventualno, naše probleme. Da je stanje u društvu kao što je stanje u oblasti lokalne samouprave, da smo u nivou evropskih standarda u drugim segmentima društva kao što smo u nivou standarda kada je u pitanju lokalna samouprava, ova država bi izledala četiri puta bolje nego što izgleda sada.novu toga koliko im se on sviđa ili ne sviđa kao čovek.

 

Prvo treba napravti razliku između decentralizacije i regionalizacije. Socijalistička partija Srbije nije protiv decentralizacije, ali je protiv regionalizacije Srbije. Mislim da mnoge političke partije to mešaju. Kada govore o decentralizaciji misle da to treba da bude regionalizacija, da decentralizacija znači da se neke državne funkcije prenose na niže organe vlasti. Mi jesmo za to, i u tome bi se mogao naći način i put za ekonomski i svaki drugi razvoj Srbije. Međutim, imajući u vidu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, bilo bi veoma opasno da neki taj pokušaj decentralizacije shvate kao pokušaj na neki način federalizacije Srbije, kao osnove za neke nove separatizme i nove podele u Srbiji. Demokratska stranka Srbije je imala ideju regionalizacije Srbije i od nje je odustala zato što je zaključila da ako bi Srbiju podelili na šest regiona, možda bi dobili toliko pretendenata za neke nezavisne države kasnije i tako dalje.

Mi jesmo za decentralizaciju. To praktično znači da država treba jasno da odredi koje funkcije u njihovo ime treba da obavljaju organi. Kada se kaže decentralizacija, misli se na lokalnu samoupravu i na organe lokalne samouprave ili na neku dvostepenu samoupravu u smislu da iznad opština postoji možda još nešto gde bi postojao još neki organ vlasti, kako bi između republike i opštine postojali, nekada su to bili regioni, sada su to okruzi, ali okruzi nemaju nikakve nadležnosti i tako dalje. Mislim da to pitanje nije rešeno i da je ostavljeno za neka buduća vremena.

Nedovoljno razvijena područja se neće sama od sebe razvijati, odnosno sve više će se povećavati jaz između razvijenih i ekonomsko nerazvijenih delova Srbije. Nije izlaz samo u decentralizaciji. Možda može da bude samo jedan podsticaj, ali nije ključ u decentralizaciji. Ključ jeste u tome da Srbija napravi zakonsku regulativu i da da podsticaj, subvencije, različite vrste beneficija kao što to radi Evropska unija, da se te sredine razvijaju. Na primer da ulaganje u te sredine bude oslobođeno od nekih poreza, doprinosa i svega ostalog, da se omogući možda u nekim našim sredinama gde su zainteresovani naši ljudi koji žive u inostranstvu da kupuju određenu opremu ili preduzeća ovde kod nas. Sve je to povezano sa zakonskom regulativom i nema toliko veza sa decentralizacijom.

 

U suštini naša antireferendumska kampanja je bila,pre svega u suprotstavljanju tom konceptu Srbije u kome se dalje centralizuje politika odlučivanja i praktično čuva onaj sistem vrednosti koji je oduvek bio karakterističan za naše društvo. To su one vrednosti u kojima vi u potpunosti zavisite od pojedinaca. Nišlije moraju biti ti koji presudno utiču na sve one odluke koje se tiču njih konkretno. Dakle, vi morate biti ti koji odlučuju o izboru predsednika Suda, ti koji odlučuju o prvom čoveku zdravstvenog centra, o izboru direktora škole u kojoj se školujete. Vi morate da budete ti koji odlučuju o prvom čoveku policije koji se stara o sigurnosti i redu u vašem gradu. Vi morate biti ljudi koji u potpunosti raspolažu sredstvima koja se u Nišu stvaraju i morate konačno da budete ljudi koji definišu viziju razvoja grada. Ako u svemu zavisite od nekoga u Beogradu, čak i da je dobronameran, a najčešće nije, ti rezultati će biti više nego loši, šta više poražavajući.

Decentralizacija je zapravo jedna birokratska teza. Za mene je to pravo ljudi da uzmu odgovornost za svoj život. Decentralizacija u Nišu, decentralizacija u Beogradu, decentralizacija u Vojvodini kao put do onog društva u komeće ljudi konkretno moći da utiču na svoj život.

Ako radite dobro, biće vam super, ako radite loše, bar ćete znati da vam je loše baš zbog toga što nešto ne valja kod vas, pa ćete tražiti odgovor i menjati. Danas ne možete da odgovorite na pitanje zašto je Niš propao. Niš je najmanje propao zbog toga što su Nišlije za to odgovorne. Niš je propao zato što je to cena pogrešne politike, a kada drugi vode politiku, jedni je vode, a drugi plaćaju i onda tako bude na kraju. Ovoga puta, hajde da napravimo Srbiju u kojoj će isti voditi i isti plaćati politiku za koju se zalažu.

Centralizovana država odgovara samoj sebi, odgovara onoj politici koja je oduvek dominantna u Srbiji, a to je politika koja se svela na vladanje Srbijom. Onima koji hoće da menjaju Srbiju, njima ne odgovara, jer decentralizacija ima veliko uporište. Kada se politika centralizuje, onda praktično dođe do partijske države u kojoj idete u stranku kada hoćete da se lečite, kada hoćete da tražite posao, kada hoćete da tražite sigurnost, jer druge institucije ne postoje.

Ja sam bio u Surdulici, u Vladičinom Hanu i tamo je 70% ljudi bez posla, ali se tamo plaćaju porezi koje je propisao neko u Beogradu. Zašto bih ja otvorio firmu u Surdulici, ako je u Surdulici isti porez kao u Beogradu. Ako je drugačiji od Surdulice nego u Beogradu, ako mi je tamo povoljnije, ja ću se prijaviti tamo. U redu, postoje neke opcije koje ne mogu same da funkcionišu, onda ćemo da vidimo u čemu je problem i naći ćemo rešenje. Kako to izgleda danas? Danas su oni socijalni slučajevi i zavise od milostinje države. Država ih je upropastila i država ih održava u životu. To moramo da promenimo. Ne pare za kreditiranje, nego za preuzimanje odgovornosti. Pogledajte kako funkcioniše Merošina, Kuršumlija. Hajde da vidimo šta je problem. Oni će reći da je propao Kopaonik, da je propalo lokalno transportno preduzeće, da je propao Hisar u Prokuplju. Hajde da vidimo kako ćemo novi da napravimo. Ako o tome misli neko u Beogradu, to se neće desiti. Ako smo u prilici da o tome odlučuju ljudi u Prokuplju, vi ovde u Nišu o elektronskoj, o tekstilnoj, o mašinskoj, o duvanskoj industriji, onda je to prava stvar.

 

Na osnovu člana 43. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08) i člana 62. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07),
Vlada donosi

1. Ovom odlukom osniva se Nacionalni savet za decentralizaciju Republike Srbije (u daljem tekstu: Savet), uređuje njegov delokrug, sastav, način rada i druga pitanja od značaja za Savet.
2. Savet je telo Republike Srbije koje ima zadatak da učestvuje u pripremi Strategije decentralizacije Republike Srbije i, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dostavi je Vladi na donošenje.
3. Savet obavlja sledeće poslove:
– učestvuje u pripremanju i izradi Strategije decentralizacije Republike Srbije u skladu sa evropskim standardima i iskustvima razvijenih evropskih zemalja, kao i potrebom da se u Srbiji kroz decentralizaciju nastavi proces njene demokratizacije;
– prati i proučava iskustva drugih zemalja u procesu decentralizacije;
– prati i proučava zakonodavstvo Republike Srbije od značaja za decentralizaciju;
– sarađuje sa međunarodnim institucijama u toj oblasti;
– organizuje okrugle stolove, tribine i druge vidove edukacije o suštini i prednostima decentralizacije i decentralizovane države.
Savet podržava i pomaže rad nadležnih organa tako što donosi preporuke iz svog delokruga, podržava njihovo sprovođenje i inicira osnivanje radnih grupa.
4. Sastav Saveta, Stručna radna grupa Saveta i sekretar Saveta.
Članovi Saveta su:
– Nenad Čanak, narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije (predsedavajući Saveta);
– Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije;
– Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja;
– Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu;
– Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava;
– Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije;
– Egereši Šandor, predsednik Skupštine AP Vojvodine;
– dr Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine;
– predstavnik Stalne konferencije gradova i opština;
– predstavnici gradova Beograda, Novog Sada, Niša, Jagodine, Kragujevca, Novog Pazara, Zaječara i opštine Preševo.
Članovi Stručne radne grupe Saveta su:
– prof. dr Marijana Pajvančić;
– prof. dr Snežana Đorđević;
– prof. dr Stevan Šogorov;
– dr Miroslav Prokopijević;
– prof. dr Jovan Komšić;
– Boško Ristić, narodni poslanik;
– Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije;
– Aleksandar Popov, Centar za regionalizam Novi Sad;
– Mladen Jovanović, Protekta Niš.
Stručna radna grupa Saveta sastaje se na poziv predsedavajućeg Saveta.
Članovi Stručne radne grupe Saveta nisu članovi Saveta.
Savet ima sekretara Saveta, koji učestvuje u radu Saveta bez prava odlučivanja.
5. Način rada Saveta. Rad Saveta se odvija na sednicama Saveta. Sednicu Saveta saziva predsedavajući Saveta. Predlog dnevnog reda sednice utvrđuje predsedavajući Saveta.
Sednicama od posebnog značaja prisustvuje predsednik Vlade, na poziv predsedavajućeg Saveta.
Preporuke i druge akte Saveta potpisuje predsedavajući Saveta.
Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom mesečno.
Sekretar Saveta može, na inicijativu članova Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta.
Savet donosi poslovnik o svom radu.
Poslovnikom Saveta uređuje se način na koji se obavljaju administrativni i tehnički poslovi za Savet i Stručnu radnu grupu Saveta.
6. Vlada će uredbom obrazovati Kancelariju Nacionalnog saveta za decentralizaciju (u daljem tekstu: Kancelarija Saveta), kao službu Vlade, koja obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta, a naročito:
– poslove u vezi sa sazivanjem i pripremom sednica Saveta;
– stručne poslove  u vezi sa praćenjem primene preporuka i drugih akata Saveta;
– čuvanje i stavljanje na uvid članovima Saveta i Stručne grupe Saveta preporuka, zapisnika, izveštaja i drugih akata Saveta.
Direktor Kancelarije Saveta obavlja dužnost sekretara Saveta.
7. Savet može, radi proučavanja pojedinih složenih pitanja koja se odnose na decentralizaciju Republike Srbije, angažovati stručne obrazovne institucije i istaknute stručnjake koji nisu članovi Stručne radne grupe Saveta.
8. Savet u svom radu može koristiti stručnu pomoć koja mu se pruža u vidu međunarodnih projekata.
9. Nadležni državni organi, u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim položajem, sarađuju sa Savetom  u poslovima o kojima se stara Savet, a pre svega u implementaciji preporuka Saveta.
10. Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
11. Uredbu iz tačke 6. ove odluke Vlada će doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Predsedništvo Stalne konferencije gradova i opština odrediće predstavnika u Savetu u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Predstavnici gradova Beograda, Novog Sada, Niša, Jagodine, Kragujevca, Novog Pazara, Zaječara i opštine Preševo biće određeni u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
12. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.


05 broj 02-1824/2009
U Beogradu, 26. marta 2009. godine
Vlada
Prvi potpredsednik Vlade –
zamenik predsednika Vlade,
Ivica Dačić, s.r.

 

Ovom Odlukom Vlade Republike Srbije osnovan je Nacionalni savet za decentralizaciju Republike Srbije čime je država pokazala da joj je, barem simbolično, stalo do decentralizacije zemlje.

 

Nacionalni savet za decentralizaciju Srbije održao je tek 17.03.2010. godine u Beogradu prvu sednicu na kojoj je odlučeno da kraj 2011. bude rok za izradu strategije za decentralizaciju zemlje.

 

Druga sednica Saveta, zakazana za 29.04.2010. godine, do danas nije održana jer se ni jedan član Vlade ni pojedini predsednici opština, koji su članovi Nacionalnog saveta za decentralizaciju, nisu se pojavili na sednici tog tela, pa se zbog nedostatka kvoruma ona nije mogla održati.